Deca Istaknuto

Disleksija

Sposobnost čitanja jedna je od ključnih veština koju čovek može da stekne tokom života. Većina dece razvija ovu veštinu bez posebnih teškoća. Međutim, kod određenog broja dece mogu da se primete smetnje u čitanju, u trenutku kada otpočnu sa obukom ove veštine. Deca sa razvojnim jezičkim poremećajima su pod velikim rizikom od nastanka teškoća prilikom savladavanja školskog gradiva. Disleksija postoji širom sveta, bez obzira na jezik kojim se govori ili sistem pisanja koji se koristi. Ima neurobiološku osnovu i u velikom broju slučajeva je nasledna. Smetnje u čitanju znatno utiču kako na postignuće u školi tako i na svakodnevne aktivnosti u kojima se zahteva sposobnost čitanja. Kod dece sa disleksijom, tokom glasnog čitanja mogu se zapaziti nepravilan izgovor glasova i/ili njihovo izostavljanje i/ili zamena sa drugim glasovima, sporo čitanje i pogrešno razumevanje pročitanog. Čitanje im predstavlja teško savladivu prepreku zbog koje osećaju neuspeh koji vrlo brzo prerasta u frustriranost školom i nezadovoljstvo sobom. 

Definicija disleksije

Disleksija je specifična smetnja u razvoju i sticanju sposobnosti čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova. Predstavlja značajno neslaganje između postojećeg i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Pored toga, disleksija obuhvata i deficite vizuelne obrade, fonološkog kodiranja i razumevanja jezika, odnosno deficite svih modaliteta percepcije koji obuhvataju brzu obradu informacija.

Decu sa razvojnom disleksijom karakterišu i neočekivane teškoće u odnosu na kognitivne sposobnosti kao što su precizna i automatska identifikacija reči, dekodiranje reči, pravopisne smetnje i sekundarni problemi u vidu nerazumevanja sadržaja tekstova. Disleksija je prisutna u svim jezicima, ali su načini procene i dijagnostički kriterijumi različiti u zavisnosti od kulture i specifičnosti svakog jezika. Oni mogu odgovoriti na zahteve čitanja i pisanja i imati solidan uspeh u školi, ali često ulažu više napora od svojih vršnjaka u izvršavanju zadataka u školi i van nje. 

U skladu sa Dijagnostičkim i statističkim priručnikom za mentalne poremećaje DSM-IV ovaj poremećaj podrazumeva znatno niže performanse čitanja od očekivanog u odnosu na detetov hronološki uzrast, inteligenciju i razred koji pohađa. Međunarodna definicija Udruženja za disleksiju pojašnjava da je disleksija specifična nesposobnost učenja koja je neurološkog porekla. Odlikuje se smetnjama u tačnom i / ili tečnom prepoznavanju reči, lošim pravopisom i sposobnostima dekodiranja, a obično su rezultat deficita fonološke komponente jezika. Britansko Udruženje za disleksiju definiše je kao “kombinaciju sposobnosti i smetnji koje utiču na proces učenja čitanja, pravopisa i pisanja. Prateće slabosti mogu biti identifikovane u oblasti brzine obrade informacija, kratkoročnog zapamćivanja, slušne i/ili vizuelne percepcije, razvoja govora i jezika i motoričkih sposobnosti. Ovo je naročito povezano sa ovladavanjem i korišćenjem pisanog jezika koji uključuje različite sisteme beleženja (abeceda, brojevi, muzičke note).

Učestalost pojave disleksije

S obzirom da ne postoje međunarodno prihvaćeni testovi čitanja i kriterijumi za procenu smetnji u čitanju, ne može se pristupiti sistematskom otkrivanju dece sa disleksijom u našoj zemlji. Isto tako u zakonima i pravilnicima koji regulišu oblast vaspitanja i obrazovanja logopedi nisu prepoznati kao obavezni stručni saradnici vrtića i škola, pa se u praksi veliki broj dece sa disleksijom ne dijagnostikuje. 

Prevalencija disleksije u opštoj populaciji iznosi 4-18%.  U Srbiji, prema poslednjem istraživanju prevalencija iznosi 8,4 %  ,dva puta je češća kod dečaka u odnosu na devojčice.

Etilogija disleksije 

I nakon višedecenijskog istraživanja i dalje se raspravlja o mogućem uzroku. Postoje objašnjenja etiologije disleksije koja su fokusirana na biološke uzroke, dok druga brane kognitivni i psiholingvistički pristup. Tokom godina značajan napredak postignut je u razumevanju neurobiološke osnove disleksije, kao neurorazvojnog poremećaja genetskog porekla koji se javlja i kod alfabetskih i nealfabetskih sistema pisama. Značajan je i uticaj molekularne genetike izražen kroz povezanost genetske predispozicije i interakcije sa okruženjem, zatim istraživanja vezana za abnormalnu neuronsku migraciju u cerebralnom korteksu kod disleksičnog mozga, sa mogućnošću da disleksija može proisteći kao rezultat mutacije gena u takvoj neuronskoj migraciji. Disleksija je u velikom procentu nasledna. Ako roditelji imaju disleksiju, kod deteta postoji 50% rizika od razvoja smetnji u čitanju. 

Odlični rani znaci potencijalnih smetnji u učenju čitanja i pisanja su loša postignuća na zadacima diskriminacije(razlikovanja) glasova, rimovanja reči, prepoznavanja slova i izgovanja glasova na uzrastu od 5,5 godina. 

Uzroci disleksije 

Uzroci nastanka disleksije mogu se posmatrati sa tri nivoa: kognitivnog, genetskog i neurobiološkog, i sa bihejvioralnog. Ipak u zavisnosti od istraživača postoje različita razmatranja o mogućim uzrocima disleksije. Tako, prema Golubović S. (2011) tri su vodeće grupe teorija o uzroku disleksije. Prva grupa odnosi se na vizuospacijalne deficite moji mogu otežavati deci da uče, analiziraju i pamte vizuelni materijal kao što su reči i brojevi. Poznato je da se slušno i vidno analiziranje prilikom čitanja i pisanja vrši istovremeno. Druga grupa teorija odnosi se na smetnje auditivne memorije, jer dete koje ima smetnje u čitanju ima problem kod zadataka gde se traži korišćenje fonoloških procesa. Jezički deficiti mogu takođe dovesti do smetnji u primanju, kodiranju i pamćenju izgovorenih ili napisanih informacija koje su potrebne za čitanje. Treća grupa teorija kaže da smetnje čitanja mogu biti posledica opštih ili specifičnih jezičkih deficita, kao što su siromašan rečnik, ili smetnje u analiziranju glasova jezika i njihovo sastavljanje da bi se razumele i zapamtile reči i rečenice. 

Poslednjih godina pokazalo se da se struktura i funkcija mozga može izmeniti kroz iskustvo, pa se zaključilo da genetski, neurobiloški, kognitivni i bihejvioralni faktori u interakciji sa sredinskim faktorima tokom razvoja mogu uticati na pojavu disleksije. Postalo je jasno da ni jedan faktor, sam za sebe, nije dovoljan da izazove disleksiju. 

Klinička slika disleksije 

Klinička slika disleksije je složena jer ne postoji jedinstven oblik disleksije. Dete sa disleksijom i disortografijom uglavnom je neuspešno u svim predmetima. Normalan vid i sluh, prosečna ili čak nadprosečna inteligencija, odsustvo moždanih oštećenja, dobro zdravstveno stanje, odsustvo emocionalnih poremećaja kao i socijalne deprivacije su prateće karakteristike disleksije.

Sposobnosti čitanja, pravopisa i pisanja ispod su očekivanog nivoa u odnosu na uzrast i količnik inteligencije. 

Teškoće u čitanju odnose se na brzinu i preciznost čitanja, kao i na nivo razumevanja pročitanog. Čitanje se karakteriše čitanjem slovo po slovo, tihim izgovorom reči. Čitanje nije tečno, ne pridržavaju se znakova interpunkcije. Česte su zamene, skraćivanja ili dodavanja slova, delova reči ili celih reči. Pa tako presađivanje može da bude dosađivanje, odneti može biti doneti ili odmahivati može biti odmah…Zamenjuju reči sa sličnim značenjem. Izostavljaju prefikse i sufikse. U njihovom govoru često se čuju sveklo umesto svetlo ili mekla umesto metla…Neprecizno pročitane reči i sporost u čitanju narušavaju razumevanje pročitanog teksta. Isto tako imaju teškoće prilikom pričanja priče po slikama. Pamte malo od onoga što pročitaju.  Gube orijentaciju dok čitaju-preskaču redove ili ponovo čitaju već pročitane redove. Pogrešno izgovaraju reči-naglašavaju pogrešne slogove. Često čitaju samo u sadašnjem vremenu.

Smetnje u pisanju ogledaju se u teškoćama u oblikovanju, pravilnosti i organizovanosti slova i rukopisa, ali i u smetnjama u samostalnom sastvaljanju teksta kao što su sastavljanje priče, odgovaranje na pitanja…. Deca teško povezuju glas koji čuju sa odgovarajućim slovom u pisanju. Najviše grešaka prave u diktatima, gde dete piše onako kao čuje npr: čo umesto sto ili da umesto dva, bicika umesto bicikla, kata umesto krasta, tuda umesto štrudla… Česte su i zamene grafički sličnih slova, okretanje slova, dezorijentacija levo desno, gore dole.

Rukopis može biti loše oblikovan i zbog toga otežano čitljiv. Česte su i greške spajanja kraćih reči ili predloga i rečce “ne”, kao i izostavljanje upotrebe velikog slova i znakova interpunkcije. 

Kratkoročno pamćenje ima vrlo važnu ulogu u čitanju. Ono omogućava sposbnost zadržavanja sekvenci neke trenutne radnje u svesti tokom dvadesetak sekundi. Kod dece sa disleksijom je onemogućenao usklađeno pretvaranje slova u glasove i stvaranje slogova koji se nižu jedan za drugim i oblikuju jasne reči  tokom čitanja. Ukoliko ne može da se upamti sled slogova izostaje njihovo povezivanje u reč i tada nastaje zastoj i pokušaj da se ponovnim iščitavanjem nadoknadi propušteni slog ili glas. Loše pamte tabele i uputstva, npr. šta treba da se ponese sutra u školu. 

Takođe se zapažaju: smetnje u analizi reči(glasovnoj i slogovnoj) i analizi rečenica na reči. Imaju slabiju sposobnost za učenje teksta napamet, siromašan rečnik, smetnje u prepričavanju, kasno progovaraju i imaju artikulacione smetnje. Često prave greške i prilikom prepisivanja. Teško uče pesmice napamet i teško automatizuju tablicu množenja i deljenja.

Deca se teško snalaze u prostorno vremenskim sledovima, npr: ne znaju koji je dan bio juče, a koji će biti sutra. Sa teškoćom pamte azbuku/abecedu, dane u nedelji, mesece u godini i godišnja doba, raspored časova… Imaju teškoće da zapamte svoje mesto u učionici ili da odrede da li je užina pre ili posle fizičkog, kao i posle koliko skretanja se nalazi ulica u kojoj je npr. neka ustanova. Disleksična deca ispoljavaju i smetnje u razlikovanju gore-dole, desno-levo, ispred-iza, i razlikovanju strana sveta.

Često imaju smetnje u izgovoru glasova, teško izgovaraju duge reči i reči sa dosta klastera npr: iščuđavati se ili štošta…Može da se uoči i nemogućnost da se upotrebe tačne reči za prostorne odnose npr: pored, između, zadnji, prednji…i nesigurnost prilikom upotrebe pojmova pre ili posle, kao i agramatičnost npr: oni možeju umesto oni mogu…

Loša im je auditivna diskriminacija glasova, imaju smetnje u vizuelnoj percepciji, mogu biti motorički nespretni, smetnje u razlikovanju prstiju na ruci, često imaju neodređenu lateralizovanost i istovremenu upotrebu leve i desne ruke. 

Istraživanja svedoče o tome da je oko 60% dece sa disleksijom počelo da govori kasnije. Između 23 i 48% deca sa disleksijom ima diskalkuliju, oko 35%  specifični jezički portemećaj, a između 33-45% dece sa ADHD-om ima disleksiju.

Tipovi grešaka koje se javljaju kod disleksične dece, zavisno od kliničke slike:

  • Nemogućnost zapamćivanja slova
  • Nemogućnost dovođenja u vezu štampanog I pisanog slova
  • Nedovoljno poznavanje velikih slova 
  • Nemogućnost tačne identifikacije slova koja su slična po obliku
  • Nemogućnost povezivanja slova u kontinuirani niz
  • Odvojeno čitanje slovo po slovo
  • Česta zamena vokala unutra reči
  • Zamena konsonanata
  • Zastoj pred početak reči
  • Ponavljanje prvog sloga jedanput ili više puta
  • Prekid višesložnih reči
  • Odvojeno čitanje reč po reč
  • Nepoštovanje ortografskih pravila (zarez, tačka)
  • Preskakanje redova
  • Pogrešno shvatanje teksta
  • Apsolutna nemogućnost razumevanja pročitane reči ili teksta
  • Nepravilno disanje u toku čitanja
  • Stalno prekidanje radi predaha
  • Neekonomisanje vazdušnom strujom prilikom čitanja dužih tekstova

Laku disleksiju karakteriše 10% pogrešno pročitanih reči, srednje tešku 20% i tešku 40% pogrešno pročitanih reči.

Emocionalni i socijalni problemi dece sa disleksijom

Disleksija pogađa samopouzdanje pa deca mogu da razviju socio-emocionalne i psihijatrijske poremećaje I to češće nego ljudi koji nemaju disleksiju. Niže samopouzdanje i povišen nivo anksioznosti često se pojavljuje kod starije dece sa smetnjama u učenju. Mogu imati niže obrazovno postignuće. 

Recenzija:

Nardus

Jezičke sposobnosti

 

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

Slični postovi