Adolescenti Istaknuto

Suicidnost mladih

Šta je to što karakteriše suicidnost i autodestruktivno ponašanje kod mladih?

  • Lakoća sa kojom se adolescenti odlučuju na autodestruktivni akt;
  • Raznolikost sredstava koje se koriste u autodestruktivne svrhe ( fizička, hemijska, psihološka, ponašajna i sl.);
  • Aspekti ličnosti koji su, svesno ili nesvesno, objekt autodestkruktivnog akta ( telo, socijalne relacije, moralni sistem, psihički aparat i sl.);
  • Impulsivnost i repetativnost.

Autodestruktivnost i suicid  nisu karakteristični samo za adolescente koji imaju mentalne poremećaje (šizofrenija, depresija, bipolarni poremećaj, poremećaji u ishrani, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola) već i za dolescente koji ne manifestuju klinički izražene i trajne mentalne poremećaje.

Adolescenti koji se odluče na autodestrutkvini i suicidni akt rade to iz razloga što žele  da ponište, potisnu ili negiraju nepodnošljivo stanje trpljenja ili njima nepodnošljiva osećanja kao što su tuga, stid, beznadežnost, bol i sl. takođe, ovim činom žele da izbegnu osećanje sopstvene nemoći i bezvrednosti, kao i konflikte i stresne situcacije.

Svaki suicidni akt, bez obzira na način izvršenja, može da bude ozbiljna pretnja po život adolescenta.

Fenomen suicidnosti podrazumeva nekoliko pojmova:

  • Razmišljanja o smrti;
  • Suicidne ideje: ne samo razmišljanje o smrti već i razmišljenje o samoubistvu kod adolescenta;
  • Suicidne namere: i adolescent razmišlja o načinu kojim bi se ubio;
  • Suicidni planovi: skupljanje tableta, nabavka oružja, obilaženje mesta gde bi mogao da skoči i sl.
  • Pokušaj samoubistva: “radnja samopovređivanja koja je svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno usmerena na samouništenje”.
  • Samoubistvo: voljno, svesno i slobodno uništenje sopstvenog života.

Činioci rizika mogu biti socijalni i individualni. Među socijalnim značajni su učestali, hronični konflikti i stresovi, nasilje i zlostavljanje u porodici, vršnjačko zlostavljanje, školski problem i problem u emotivnim vezama. Intrapsihčke promene u adolescenciji su složene i snažne, tako da su i odnosi adolescenta i njegove sredinie, tj.spoljašnjeg sveta promenjivi i komplikovani. Porodica, škola i širi društveni kontekst značajno utiču i doprinose sveukupnom stanju adolescenta.

Među individualnim činiocima suicida i samodestruktivnog ponašanja najčešće je to depresivnost. Klinička manifestacija depresije je specifična na ovom uzrastu. Depresivni adolescent nikada nema mimičku ekspresiju depresivne odrasle osobe, ne traži empatiju okoline i ne prihvata sebe kao depresivnu osobu. Depresivni adolescent ponekada depresivnost iskazuje kroz mrzovolju, osećaj dosade, gubitak interesovanja, intezivni doživlja sebe kao ružne osobe ili pak preokupacija određenim delovima tela da su ružni i neadekvatni (dismorfobija), kao i hipohondrične preokupacije. Adolscentima je narcistički nepodnošljivo da budu depresivni, pa se zato i veoma retko javljaju klasični simptomi depresije odraslih, kao što su plačljivost, gubitak apetita ili nesanica. Iz tog razloga, adolescent kao dominantni mehanizam odbrane koriste acting-out. Iako nije specifičan za adolescenciju, acting-out je najkorišćeniji mehanizam odbrane u ovom pepriodu. Koliko god je ovaj mehanizam primitivan, on kod adolescenta ima zadatak da prekine nepodnošljivo trpljenje. Takođe, u indivudalne činioce spadaju i različiti poremećaji ponašanja kod adolescenata, pogotovo onih sa značajnim trpljenjem i većim stepenom disfunkcionalnosti i dezorganizacije. Poremećaji ponašanja mogu da se ispolje na različite načine: agresivnim napadima na osobe i stvari iz okoline, bežanjem od kuće i iz škole, alkoholizmom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, anoreksijom i bulimijom, delikvencijom, autodestruktivnošću u formi sečenja, grebanja i sl. i pokušaja suicida. Kod adolescenata sa poremećajem ponašanja nikada ne postoji predvidivost da li će se neki adolescent jednog dana napiti, sledećg dana porazbijati sve po kući a trećeg ubiti.

Samoubistva dece mlađe od 12 godina su retka jer zbog kognitivne nezrelosti u tom uzrastu deca ne mogu da osmisle suicidni akt kao akt samouništenja sopstvenog života. U uzrastu od 12 – 14 godina ostvarena samoubistva su retka ali raste broj pokušaja samoubistva. Broj pokušaja samoubistva i ostvarenih samoubistva naglo raste nakon 15. godine, uslovljen, između ostalog, i specifičnim odnosom adolescenta prema smrti. Adolescenti poseduju kognitivnu zrelost i imaju mogućnost da smrt shvate kao kompletno i definitivno uništenje sveukupnog bića. Na racionalnom i svesnom planu, adolescent zna da je smrt definitivno i neprolazno stanje, ali u mnogim trenucima, posebno u stanjima jakih emocija i intezivnog trpljenja, pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ili kroz fantazije i sanjarenja, adolescenti relativizuju pojam smrti.

Lečenje je hospitalno, medikamentno i vanbolničko koje aktivno uključuje individualnu psihoterapiju adolescenta kao i rad sa roditeljima, porodičnu psihoterapiju.

 

Recenzija:

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Tekst priredila: Mirjana Markovi, psiholog

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva

Slični postovi