Adolescenti Istaknuto Roditelji

Saveti za roditelje tinejdzera i mladih tokom krize izazvane virusom Covid-19

Imati tinejdžere zatvorene kod kuće tokom virusne krize možda nije toliko naporno kao što je biti zatvoren sa malom decom, ali definitivno ima svojih izazova. Dok će mlađa deca biti oduševljena time što će imati roditeljsku pažnju 24/7, adolescenti će se verovatno osećati drugačije.

Evo nekoliko saveta za roditelje tinejdžera (i mladih koji se odjednom vraćaju sa fakulteta) za to vreme:

Naglasiti im da je socijalno distanciranje u fizičkom smislu obavezno

Prvi izazov kod tinejdžera i mladih može biti njihovo izbegavanje da poštuju smernice za socijalno distanciranje. Tinejdžeri se obično osećaju nepobedivim, i verovatno su veoma svesni da novi korona virus nije toliko problematičan za njihov starosni uzrast kao za starije ljude. Roditelji izveštavaju o velikom broju povratnih komentara kada im tinejdžeri kažu da ne mogu da izađu i da se druže sa prijateljima. „Činjenica da su podaci, zapravo, na njihovoj strani, da je virus za njih manje ozbiljan (ovo ne znači da ga apsolutno nigde neće pokupiti), stvara problem roditeljima u smislu da ih prate“, kaže dr Anderson,  klinički psiholog sa Instituta za decu. „Oni žele da vide svoje prijatelje i ne vide razlog zašto bi društveno distanciranje trebalo da se odnosi na njih.“, navodi on.

Roditelji se pitaju šta da im kažu. „Naš odgovor je da je izloženost ovom virusu eksponencijalna stvar i da se zapravo ne radi o njima“, kaže dr Anderson. „Ne radi se o tome da li se osećaju dobro ili o činjenici da korona virus ne utiče toliko na njih. Činjenica je da mogu biti asimptomatski prenosioci i mogu ubijati druge, uključujući i njihove bake i deke. “

Jedna je stvar koju im treba naglasiti a to je da „Jednostavno ne možeš  znati da su tvoji prijatelji dobro. I možda tebi odgovara da rizikuješ, ali vraćanjem u kuću ti taj virus nama donosiš“

Shvatiti njihovu frustraciju zbog ne viđanja prijatelja

Za tinejdžere i mlade odrasle osobe izuzetno su važni prijatelji, što i je sasvim normalno jer je povezivanje sa vršnjacima jedan od osnovnih razvojnih zadataka adolescenata. Ako se vaš tinejdžer duri da ostane kod kuće sa roditeljima i braćom i sestrama, direktni razgovor sa njim bi mogao biti od pomoći. Priznajte im da znate da im je frustrirajuće da budu odsečeni od prijatelja. Poslušajte šta osećaju, potvrdite ta osećanja i tada budite direktni o tome kako možete zajedno da učinite ovu situaciju podnošljivom. Olabavite malo pravila koja se tiču društvenih mreža, na primer, to će im pomoći da nadoknade vreme druženja izgubljeno zatvaranjem škola. Podstaknite ih da budu kreativni prema novim načinima društvenih interakcija sa prijateljima.

 Učenje na daljinu

Roditelji izveštavaju da su pod pritiskom i zbunjeni su u vezi s tim kako da pomognu deci u učenju na daljinu. Sa mlađom decom više je stvar pronalaženja zabavnih aktivnosti koje mogu biti edukativne. Ali sa starijim učenicima, praćenje očekivanja od strane škole, može biti baš teško, posebno za one koji imaju ADHD, poremećaje učenja ili probleme u organizaciji.

Možete pomoći tinejdžerima – i studentima koji su poslati kući – da stvore realan raspored za obavljanje posla u određenim periodima, praveći pauze i vremena za druženje, vežbanje i zabavu. Ključni princip: prvo uradite seansu rada, a zatim se nagradite nečim opuštajućim. Imajte na umu da to neće biti tako efikasno kao škola, ali vremenom će možda postati efikasniji jer skoro sva ministarstva i skoro sve škole aktivno rade na poboljšanju učenja na daljinu.

Podsticanje zdravih navika

Tinejdžeri i mladi će biti bolje tokom ovog stresnog vremena ako imaju adekvatan ritam sna, jedu zdravu hranu i redovno vežbaju. Pridržavanje doslednog rasporeda spavanja, sa predvidljivim vremenom za buđenje i odlazak u krevet, posebno je važno za održavanje pozitivnog raspoloženja i njihove sposobnosti da ispune akademska očekivanja.

Zdrave navike su posebno važne za mlade ljude koji se možda bore sa anksioznošću ili depresijom. Gubitak rutina na kojima su ranije počivale dečije obaveze može dovesti do novog stresa, tako da probajte da im pomognete da uspostave nove rutine, jednostavno dajte im predloge. Nasilnim nametanjem rutina, teško da ćete bilo šta uspeti kod ovog uzrasta.

Doktori sa Insituta za deciju psihologiju, takođe napominju da češće prisustvo porodica, tinejdžerima može stvarati napore. „Porodice će morati da smanje napetost u kući sa roditeljima i braćom i sestrama, jer će svi biti izloženi većem stresu“, napominje dr. Emanulea sa tog Insituta.  „Kako to učiniti će biti drugačije za svaku porodicu, ali roditelji  bi trebalo da razmisle kada će mladima pružiti više slobode i kako osigurati da vreme njihove dece i dalje bude organizovano. Svi treba da doprinose na neki način. “

Potvrdite njihovo razočaranje

Za mnoge je najtežniji deo ove virusne krize  gubitak važnih iskustava: sportske sezone u srednjim školama, žurke koje su bile ugovorene, eksukrzije, putovanja, pozorišne predstave, srednjoškolske i fakultetske mature. I dok svi propuštamo veoma željenje aktivnosti, posebno je problematično za tinejdžere koji su istrenirani u mozgu da razmišljaju uvek o nekim novinama i zadovoljstvima, a sada moraju da poštuju granice koje čine da se ta zadovoljstva ne ostvare. Dajte im prostora da dele svoja osećanja i slušajte ih bez osude (ili bez uveravanja da će sve biti u redu).

Neko od njih su zabrinutu zbog nedostatka aktivnosti koje se tiču učenja koje bi im pomoglo za upis na fakultete. Deca se sa razlogom pitaju kako će to uticati na njihovu budućnost. Opet, dajte im prostora da podele kako se osećaju i priznaju stvarni stres kome su oni izloženi. I  izrazite poverenje u sposobnost vašeg deteta da može i da se samo oporavi.

 

Jeste li čuli za mindfulness?

Tehnike mindfulness-a mogu biti od velike pomoći u ovakvim situacijama, u kojima su naše rutine narušene i gde smo frustrirani i razočarani. Mindfulness nas uči da se u bilo kom trenutku uklapamo u svoje emocije i doživljavamo ih bez osuđivanja. Može biti zabavno zajedno podučiti sebe tome i svoju stariju decu.

 

Preuzeto sa: Child Mind

Tekst prevela i pripremila: Mirjana Marković, psiholog

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva.

 

 

Slični postovi