Browsing Tag

roditelji

Deca

Deca ne treba da znaju da čitaju i pišu pred polazak u školu, ali moraju da imaju razvijene veštine koje prethode čitanju i pisanju

Posted on March 24, 2019

Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja. Kako sve počinje? Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da…

Uređenje igraonice i materijali za sprovođenje Son Rise programa

Posted on February 18, 2019

Uređenje sobe, igraonice, za dete ne mora biti skupo i nije bitno da izgleda potpuno isto kao sobe koje se koriste u Son-Rise Programu Američkog centra za lečenje autizma. Važno je da stvorite najsigurniju i od distrakcija (onoga što može da odvlači pažnju) slobodnu sobu za svoje dete. Što se poda tiče bitno je izabrati pod koji ne odvlači pažnju detetu( da nema šare). Rad sa detetom u igraonici(sobi) omogućava vam da eliminišete distrakcije kao što su braća i sestre,…

Istaknuto Roditelji

Iz roditeljskog dnevnika “Moje hiperaktivno dete”

Posted on January 22, 2019

Ovom prilikom želimo da vam predstavimo malo drugačiji tekst. Tokom višegodišnjeg rada prikupljali smo različita svedočenja roditelja, kako iz anamnestičkih podataka, tako i tokom savetodavnog rada, i tokom rada sa decom, odnosno njihova svedočenja o problemima sa kojima se susreću prilikom odrastanja, o stvarima koje im smetaju kod njih samih i koje bi želeli da promene. Normalno je da mala deca budu hiperaktivna, da su u pokretu, da istražuju i da su nemirna. U okvirima normalnog razvoja motorna aktivnost se…

Deca

Šta je to plastičnost mozga i šta nam tokom života omogućava?

Posted on September 30, 2018

Dobar početak jeste nešto najvažnije, ali naš je mozak fenomenalan i ima takvu sposobnost da ispravi i ponovo izgradi ono što je potrebno. Dalje u tekstu govorimo o plastičnosti mozga kod dece. Plastičnost mozga je sposobnost mozga da se oporavi i ponovo izgradi. Ova sposobnost omogućava mozgu da se oporavi nakon poremećaja ili povreda i da smanji efekte promena do kojih je došlo usled različitih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, disleksija, ADHD i druge. Omogućava neuronima da…

Deca

Tretman senzorne integracije kroz igru

Posted on September 10, 2018

Disfunkcija senzorne integracije može se pojaviti kao samostalna teškoća ili može biti simptom u sklopu različitih sindroma ili bolesti. Može se manifestovati u slučajevima nedovoljne zrelosti CNS-a usled prevremenog rođenja, kod dece sa smetnjama u motornom razvoju, cerebralne paralize, ADHD-a, dece sa smetnjama u razvoju govora i jezika, smetnjama u učenju, dece sa oštećenjem sluha i intelektualnim teškoćama… U tretman senzorne integracije uključuju se deca sa disfunkcijom i teškoćama senzorne integracije, samoregulacije, poremećaja mišićnog tonusa, smetnjama u finoj i gruboj…

Istaknuto Roditelji

Kako roditelji nenamerno postanu izvor stresa za svoju decu sportiste?

Posted on July 28, 2018

Nekoliko godina unazad je počeo trend učenja mlađih sportista kako da stvore zdrav psiholoski odgovor na dato okruženje. Ono što je potpuno zapostavljeno jeste edukacija roditelja na način kako da podrže i dopune obučene trenere u onome što rade i kako da pruže zaista adekvatnu podršku svojoj deci. Svi roditelji se u određenoj meri identifikuju sa svojom decom i na taj način im žele sve najbolje. Nažalost, u nekim slučajevima stepen identifikacije postaje preteran. Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa…

Deca

Šta je dislalija?

Posted on May 4, 2018

Dislalije se definišu kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Deca

Kako teče razvoj glasova kod dece?

Posted on April 20, 2018

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovor se pre usvajaju. Tako bi dete od tri godine pravilno trbalo da izgovara sve vokale kao i glasove M, P,…

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Posted on April 12, 2018

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

Posted on April 3, 2018

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Older Posts

Newer Posts