Depresija kod tinejdžera je ozbiljan problem mentalnog zdravlja koji izaziva dugotrajni osećaj tuge i gubitka interesovanja za aktivnosti. Depresija utiče na to kako vaš tinejdžer razmišlja, oseća i ponaša se, i može da izazove emocionalne, funkcionalne i fizičke probleme. Iako se depresija može pojaviti u bilo kom trenutku života, simptomi mogu biti različiti kod tinejdžera i odraslih.

Pitanja kao što su pritisak vršnjaka, akademska očekivanja od strane roditelja pa i sebe,  kao i  nagle promene na telu, karakteristične za taj uzrast, mogu doneti velike oscilacije u ponašanju kod tinejdzera. Međutim, kod neke dece u ovom uzrasnom dobu ovakve promene nisu privremene emocionalne oscilacije već mogu, zaista,  biti simptom depresije.

Kada tinejdzer ima depresiju, to nije njegova slabost ili nešto što se može tako lako prevazići snagom volje – to može imati ozbiljne posledice i, nekada može zahtevati dugotrajno lečenje. Kod većine tinejdžera ona se rešava psihološkim savetovanjem i psihoterapijom dok se u težim slučajevima uvodi i farkmakoterapija.

Simptomi

Znaci i simptomi depresije kod tinejdžera uključuju promenu prethodnog stava i ponašanja tinejdžera koja može prozorkovati značajne probleme kako u školi i u kući, tako i društvenim aktivnostima i ostalim segmentima života tinejdžera.

Simptomi depesije kod dece ovog uzrasta mogu varirati u samoj ozbiljnosti simptoma, ali promene u emocijama i ponšanju mogu uključivati sledeće:

Promene u emocijama na koje treba obrtiti pažnju:

• Osećaj tuge koji bez ikakvog razloga može uključivati i plakanje;
• Niska frustraciona tolerancija ili osećaj besa čak i povodom sitnice;
• Osećanje beznadežnosti ili “osećam se prazno”;
• Raspoloženje koje je često razdražljivo ili “iznervirano”;
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima;
• Nisko samopoštovanje;
• Nisko samopouzdanje – kada ima osećaj bezvrednosti;
• Kada je intezivno osećanje krivice;
• Fiksacija na prošle neuspehe ili preuveličavanje somooptužbe, ili velika samokritičnost;
• Izuzetna osetljivost na odbacivanje ili neuspeh, kao i potreba za uverevanjem drugih;
• Problem u razmišljanju, koncetraciji, donošenju odluka i upamćivanju stvari;
• Stalno razmišljanje o budućnosti kao lošoj i tmurnoj;
• Česte misli o smrti, umiranju ili samoubistvu.

 

Promene u ponšanju na koje treba obratiti pažnju:

• Umor i gubitak energije;
• Nesanica ili previše spavanja;
• Promena apetita – smanjen apetit i guvitak težine ili povećana želja za hranom i debljanje;
• Upotreba alkohola ili droga;
• Uznemirenost ili nemir- na primer, često hodanje po kući, ili napolju, nemogučnost dužeg sedenja i sl.;
• Usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela;
• Često prijavljivanje nekog telesnog bola ili glavobolje što uzrokuje da tinejdžer svako malo posećuje doktora;
• Socijalna izolacija – ne druži se kao ranije ili se uopšte ne druži, izbegava ekipu drugara;
• Loši školski rezultati ili često izostajanje iz škole;
• Manje obraćanje pažnje na ličnu higijenu ili izgled;
• Besni ispadi, ponašanje koje remeti red ili je rizično po tinejdžera ili okolinu;
• Samopovređivanje – sečenje ili previše pirsinga u kratkom vremenskom period, ili nagle odluke da se u tim ranim godinama tetovira;
• Izrada plana samoubistva ili pokušaj samoubistva.

 

Šta je normalno a šta nije?

Za roditelje može biti teško da prepoznaju razliku između uspona i padova koji su samo deo tinejdzerskog perioda i koji su deo tinejdžerske depresije. Uvek se potrudite da razgovarate sa tinejdžerom. Kao roditelj, pokušajte da utvrdite da li je dete sa tim simptomima funkcionalno ili nije.

Kada potražiti pomoć?

Ako se znakovi i simptomi depresije nastave i primećujete ih  već neki duži period, razgovarajte sa lekarom ili stučnjakom mentalnog zdravlja obučenim za rad sa decom i adolescentima.

Simptomi depresije, ukoliko se ne leče, mogu se pogoršati i dovesti do drugih, većih problema. depresivni tinejdžeri mogu biti izloženi riziku od samoubistva čak i ako znakovi i simptomi ne izgledaju ozbiljno.

Ukoliko si tinejdžer koji čita ovo i ukoliko misliš da si depresivan, ili poznaješ nekog ko je depresivan, ne čekaj da potražiš pomoć. Razgovaraj sa psihologom u školi ili prvim dostupunim psihologom. Podeli svoju zabrinutost sa roditeljem, prijateljem ili nastavnikom.

 

Autor teksta : Mirjana Marković, psiholog

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva.