Ovo je period kada počinju da se javljaju prve smislene reči i razumevanje njihovih funkcija. U nastavku pogledajte koje su to norme.

12 – 18 meseci

• Razume i izvršava naredbe tipa „Dođi“, „Daj“, “Donesi”, “Idemo”
• Prepoznaje likove i predmete na slici (kuca, lopta, auto…)
• Na zahtev pokazuje predmete  iz neposredne okoline
• Ume da pokaže na sebi delove tela (oko, glava, nos…)
• Aktivno koristi oko 10-20 reči (uglavnom imenice) mama, baba, tata, pa-pa…
• Upotrebljava frazu od dve reči, uglavnom imenica (“Mama meko”(mleko) ili kombinaciju reči i gesta(Mama i pokaže gest da je gladan)

Sa 18 meseci spaja imenicu i glagol “Mama daj”. Spontano imenuje poznate predmete. Igra se samo pored druge dece, počinje da se igra “kao bajagi”igara (kuvar, doktor…).

Odstupanja od razvojnih normi:

Ako dete ne razume i ne izvršava jednostavne, svakodnevne naloge i ne odaziva se na ime, ne imenuje ni jedan poznat predmet iz okoline, ne upotrebljava frazu od dve reči tipa “Mama, ota(lopta)”, ne koristi gestove ili da su kod deteta povremeno prisutni periodi odsutnosti, obavezno se javite pedijatru.

 

18 – 24 meseca

• Pokazuje na nalog: kucu, seku, kapu…
• Pokazuje prstom ono što želi (npr: igračku koja je na polici…)
• Razume i izvršava jednostavne naloge “Donesi cipele!”, “Sedi na pod!”, kasnije i naloge sa
• dve aktivnosti (odnesi, zatvori)
• Voli da sluša jednostavne priče i pesmice
• Imitira glasove životinja: “muuuu”, “av-av”, „mau“…
• Koristi imenice, glagole i prideve, zna nekoliko jednostavnih fraza i rečenica od dve ili tri reči

 2 godine

• Izgovara sve vokale i neke konsonante (p, b, t, d, m, n, j, v, često  k i g)
• Zna da imenuje predmete i da rečima traži šta želi( da jede, pije: “Daj vodu”, “Daj njam-njam”)
• Razume neke prostorne odnose “u” i “ na”
• Odgovara na pitanja “Kako se zoveš?” “ Kako kuca laje?”
• Upotrebljava u proseku oko 300 reči
• Adekvatno odgovara na pitanja sa „DA“ ili „NE“
• Priča dok se igra
• Priključuje se drugoj deci u igri
• Ume da pokaže nečije oko, nos, ruku,…
• Pije samo iz šolje i uglavnom je suvo noću.

Odstupanja od razvojnih normi:

Ako dete ne razume i ne izvršava naloge, ne imenuje predmete iz neposredne okoline kao što su lopta, lutka, ne odgovara na pitanje kako se zove, ne imitira poznate životinje, ne pokazuje na zahtev “Pokaži auto!”. Ako je dete okupirano jednom aktivnošću koja se ponavlja (klaćenje, skakutanje, treperenje rukama i sl.), ne obraća pažnju na drugu decu, ne igra se funkcionalno(npr: umesto da vozi autić dete ga razgleda, vrti točkiće i sl.), ne igra se “kao bajagi” igara , ne uspostavlja kontakt očima, vodi vas za ruku do predmeta koji želi, obavezno se javite pedijatru.

Međutim, želim da napomenem da je razvoj svakog deteta izrazito individualan. Savet roditeljima je da pažljivo prate rast i razvoj svojih mališana uz stručnu pomoć pedijatra, ali da zbog prevelike brige ne zaborave da uživaju u njihovom odrastanju. Svako odstupanje od razvojnih normi ne mora nužno da bude pokazatelj kašnjenja u razvoju. Razvojne norme nisu strogi pokazatelji trenutnog stanja razvoja deteta. Isto tako one ne predstavljaju pokazatelje šta dete mora da postigne u određenom uzrastu.

 

Reference:

Kostić, Đ & Vladisavljević, S. (1995). Govor i jezik deteta u razvoju (Language and speech in child development). Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd.

Kristal, D. (1996.). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.

Mirjana Ašković, Nikola Atanacković, Ivan Ivić, Jadranka Novak (2004.), Razvojna mapa,pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rođenja do 6-7 godine, Beograd: Kreativni centar

 

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl.defektolog-logoped