Perinatalna depresija je vrsta depresije koja se može javiti ili tokom ili nakon trudnoće (obuhvata prenatalnu i postpartalnu depresiju). Simptomi mogu varirati od blagih do ozbiljnijih a mogu uključivati razne poremećaje raspoloženja. Prenatalna depresija je vrsta depresije koja počinje i traje tokom trudnoće a depresija koja počinje nakon rođenja deteta i traje do godinu dana se naziva postpartalna (postporođajna) depresija. Majke koje su pogođene ovom depresijom mogu iskusiti osećanja ekstremne tuge, anksioznosti i umora, koje im u značajnoj meri otežavaju izvršavanje dnevnih obaveza i brigu o sebi i detetu. Ovo stanje se razlikuje od poznatog baby blues-a po intenzitetu i dužini trajanja.
Baby blues je izraz koji se upotrebljava da se opišu blage promene u raspoloženju i osećanja brige, nezadovoljstva i iscrpljenosti koje žene ponekad mogu iskusiti tokom prve dve nedelje nakon porođaja i koje spontano prolaze. Bebe su zahtevna mala bića kojima je potrebna konstantna nega i prisutnost pa je normalno da se majke osećaju iscrpljeno ili preplavljeno ponekad. U slučaju postpartalne depresije simptomi često ne prolaze sami od sebe. Ako ove promene raspoloženja traju duže od dve nedelje ili su veoma jakog intenziteta i ometaju u značajnoj meri dnevne aktivnosti onda se treba konsultovati sa stručnjakom.
U našoj sredini koja je i dalje patrijarhalno orijentisana prema ulozi majke, postoji kulturni pritisak na žene da se osećaju dobro uvek, posebno nakon porođaja i za vreme trudnoće.
Nakon rođenja deteta neki od naših običaja nalažu posetu šire porodice oko porodilje i bebe, pa je majka često u situaciji da oseća da mora da brine i o gostima i njihovim osećanjima. U slučaju da se majka požali na umor ili nešto vezano za brigu o detetu česti su komentari koji negiraju njena negativna osećanja kao npr.’ Zbog čega ti imaš da se žališ? Pa rodila si tako lepo dete!’ ili ‘Ma sve je super, samo uživaj!’. Zato se može desiti da ovakvi komentari samo pojačaju često već postojeći osećaj krivice kod majke i guraju je dublje u anksioznost. Majke su nakon rođenja deteta još uvek u periodu prilagođavanja na novu porodičnu situaciju i svoju novu ulogu (posebno ako im je to prvo dete) i mogu biti vrlo osetljive na komentare, sugestije i razna očekivanja koja dolaze sa novom ulogom. Zato je važno dati im prostora da se priviknu i dozvoliti osećanjima da postoje, bila ona pozitivna ili negativna. Negativna osećanja ne znače da majka ne voli svoje dete već da prepoznaje kompleksnost novonastale situacije i svojih osećanja i iskreno govori o njima.
U slučaju da se jave neki od simptoma koji ukazuju na mogućnost postojanja depresije najbolje je potražiti stručnu pomoć. Često su upravo supružnici ili članovi porodice oni koji će prvi prepoznati ove simptome. Zato je važno, ako ste partner ili član porodice, saslušati ženu bez osuđivanja i ohrabriti je da potraži pomoć. Lečenje može obuhvatati korišćenje lekova ili psihoterapiju ili kombinaciju oba.
Simptomi prema NIMH mogu obuhvatati nešto ili većinu od navedenog, jakog su intenziteta i traju duže od dve nedelje:
- Osećanje jake tuge lii anksioznosti,
- Iritabilnost,
- Osećanje krivice, sramote, beznadežnosti ill bespomoćnosti,
- Gubitak interesovanja ili uživanja u hobijima ili aktivnostima,
- Umor i značajan pad energije,
- Teškoće pri koncentraciji, zapamćivanju ili prilikom donošenja odluka,
- Teškoće prilikom spavanja (previše ili premalo sna),
- Promene apetita
- Poteškoće emotivnog povezivanja sa bebom
- Uporne sumnje o sposobnosti da se brine za bebu
- Suicidalne misli
U Beogradu na Institutu za mentalno zdravlje postoji Kabinet za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju koji se bavi upravo ovom problematikom.
Ono što je važno napomenuti je da istraživanja pokazuju ova depresija nema jedan uzrok već predstavlja kombinaciju faktora i može pogoditi sve majke nezavisno od godina. Procenjuje se da je jedna od sedam majki pogođena ovom depresijom.
Reference:
Sherry L Farr , Charles E Denk, Elizabeth W Dahms, Patricia M Dietz Evaluating universal education and screening for postpartum depression using population-based data , Womens Health (Larchmt), aug 2014
Michael W O’Hara, Jennifer E McCabe Postpartum depression: current status and future directions, Annu Rev Clin Psychol., 2013
APA – What Is Postpartum Depression?
Autor teksta: Sanja Stanković, psiholog
Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva
