Razgovarajte sa svojim detetom polako, praveći češće pauze. Pustite dete da izražava vlastite ideje, jer će tada puno slobodnije govoriti nego u situacijama kada mu postavljate pitanja. Obraćajte pažnju na sadržaj onoga što dete govori , a ne na način govora. Tokom dana odvojite vreme da se potpuno posvetite detetu. Tokom odrastanja to može da postane vreme tokom kojeg će detetu biti prijatno da govori o svojim osećanjima i skustvima. Nastojte da svi članovi porodice detetu daju poruku da ga…
Anksioznost je fundamentalna ljudska emocija koja je priznata i prepoznata preko pet hiljada godina. U upotrebi je u psihijatriji i psihologiji od kraja 19. veka. Termin „anksioznost” ima svoj koren u latinskim rečima „angere” (stegnuti) i „anxietas” (briga, nespokojstvo). Najpribližnije značenje u našem jeziku je osećanje unutrašnje teskobe, strepnje, zebnje, neodređenog straha praćeno unutrašnjom napetošću i psihomotornim nemirom. Anksioznost je neprijatna emocionalna reakcija, koja može da promeni celokupno čovekovo ponašanje i često je prati somatsko ispoljavanje. Deca obično osećaju uznemirenost…
Roditelji su često u dilemi da li je potrebno potražiti pomoć za svoje dete i u odnosu na to neki od roditelja dodatno osećaju krivicu da li se prema svojoj deci ponašaju adekvatno. Pojavljivanjem psiholoških problema kod dece kroz istoriju često je bilo okarakterisano kao krivica roditelja pa čak i od strane stručnjaka kao što je to bio slučaj u Kanerovoj studiji u kojoj je učestvovalo jedanaestoro dece sa autizmom, gde je Kaner na kraju studije u odeljku za komentare…