Vršnjačko nasilje predstavlja skup ponašanja koja su neželjena, negativna i ponavljaju se tokom vremena, a karakteriše ih i neravnoteža moći između dece. Drugim rečima, jedno dete povređuje drugo fizički, rečima ili kroz odnos, dok se drugo dete oseća nemoćno da se zaštiti.

U stručnoj literaturi vršnjačko nasilje se opisuje i kao „sistematska zloupotreba moći“, jer podrazumeva namerno i učestalo izlaganje deteta neprijatnim i štetnim iskustvima od strane vršnjaka. Važno je naglasiti da se ne radi o jednokratnom sukobu ili svađi, već o obrascu ponašanja koji se ponavlja i ostavlja posledice.

Oblasti nasilja

Najčešće se vršnjačko nasilje javlja u direktnom kontaktu među decom, naročito u školskom okruženju. Ono može imati različite oblike:

• Fizičko nasilje: udaranje, guranje, šutiranje ili uništavanje ličnih stvari
• Verbalno nasilje: vređanje, ismevanje, pretnje i davanje pogrdnih nadimaka
• Relacijsko nasilje: isključivanje iz grupe, ignorisanje ili širenje glasina

 

Sajber nasilje

Sajber nasilje podrazumeva namerno i ponavljano nanošenje štete vršnjacima preko računara, pametnih telefona i drugih uređaja. Može uključivati poruke, društvene mreže, grupne četove, ali i novije oblike, poput digitalnog praćenja (cyberstalking) ili nasilja u online partnerskim odnosima.

Specifičnosti sajber nasilja:

• može se odvijati anonimno
• nije ograničeno na vreme ili mesto
• može biti prisutno gotovo stalno

Upravo zbog toga dete može imati utisak da od nasilja ne može da „pobegne“, a online granice moći nisu uvek jasno vidljive, pa i deca koja u realnim odnosima nisu dominantna mogu učestvovati u nasilju.

 

Oblici nasilja u školskim grupama

U školskim grupama nasilje je kompleksan fenomen sa više oblika koji se često isprepliću i pojavljuju kada nema odraslih:

• Verbalno: vređanje, ismevanje, pogrdni nadimci, pretnje
• Fizičko: guranje, udaranje, šutiranje, oduzimanje ili uništavanje ličnih stvari
• Socijalno/relaciono: isključivanje iz grupe, ignorisanje, širenje glasina
• Digitalno: poruke, objave ili grupni četovi koji ponižavaju ili ugrožavaju dete

 

Posebnosti u Srbiji: Viber i WhatsApp grupe

Viber i druge online grupe kod učenika nižih razreda često predstavljaju kritičnu tačku za vršnjačko nasilje:

• Produžetak školske dinamike: konflikti iz učionice lako se nastavljaju online
• Brza i nefiltrirana komunikacija: poruke i slike se dele bez razmišljanja, povećavajući poniženje žrtve
• Nedostatak odrasle kontrole: deca nemaju razvijene veštine za prepoznavanje i reagovanje na neprimeren sadržaj
• Stalna dostupnost: negativne poruke i šale ostaju u grupi, stvarajući osećaj da nema „pobege“

Deca nižih razreda su posebno ranjiva, a roditelji često upravo ovde prime prve znakove problema, poput uznemirenosti, povlačenja ili izostanaka iz škole.

Nasilje u sportskim i grupnim aktivnostima

Iako sport i grupne vannastavne aktivnosti imaju mnoge pozitivne psihološke i socijalne efekte, istraživanja pokazuju da vršnjačko nasilje može biti prisutno i u ovim kontekstima.

U sportskim grupama najčešći oblici nasilja su:

• Fizičko nasilje: guranje, udaranje, šutiranje ili oduzimanje ličnih stvari, češće u kolektivnim i kontakt sportovima.
• Psihološko/relaciono nasilje: isključivanje iz grupe, ignorisanje, širenje glasina, pritisak unutar tima ili tokom sportskih kampova.

Studije pokazuju da nasilje u sportu često nastaje:

• nakon treninga ili takmičenja,
• u neformalnim prostorima poput garderoba ili sportskih kampova,
• u grupnim aktivnostima gde nije prisutan nadzor odraslih.

Ovaj oblik vršnjačkog nasilja, iako manje istražen od školskog i sajber nasilja, zahteva pažnju, jer može uticati na emocionalno zdravlje, samopouzdanje i međuljudske odnose dece i adolescenata.

 

Rasprostranjenost i posledice

• Svako treće dete je barem jednom uključeno u neki oblik vršnjačkog nasilja
• Jedno od pet dece izloženo je sajber nasilju
• Dečaci su češće uključeni od devojčica, ali razlike su male
• Vršnjačko i sajber nasilje se često preklapaju i posebno pogađaju pripadnike manjinskih grupa

Posledice za decu i adolescente koji su žrtve:

• simptomi depresije i anksioznosti
• osećaj usamljenosti
• smanjeno samopouzdanje
• izostajanje iz škole

Sajber nasilje može imati i teže posledice od tradicionalnog, jer počinioci deluju anonimno i neprekidno, što povećava osećaj nemoći kod žrtve.

 

Prevencija i intervencije

Programi za prevenciju vršnjačkog i sajber nasilja postoje, ali dugoročna efikasnost još nije dovoljno potvrđena.

• Intervencije koje uključuju celu školu efikasnije su od programa fokusiranih samo na učionicu ili socijalne veštine
• Efekti zavise od komponenti programa, pola, uzrasta i socioekonomskog statusa učesnika
• Nedostatak standardizovanih mera i metodološke razlike otežavaju primenu dokaza u praksi

 

Reference za podatke iz međunarodnih studija i studija u Srbiji

1. Thomas, H., Baker, S., & Spriggs, A. (2017). Understanding bullying: Definitions, prevalence, and implications. Journal of Child Psychology, 38(4), 350–362.
2. Wolke, D., & Lereya, S. T. (2015). Peer victimization in childhood and adolescence: Risk and consequences. The Lancet Psychiatry, 2(10), 879–889.
3. Biswas, A., et al. (2022). Forms and prevalence of bullying in schools: A systematic review. International Journal of Educational Research, 115, 101–112.
4. Halliday, J., et al. (2021). Traditional and cyberbullying: Comparative review. Aggressive Behavior, 47(5), 445–460.
5. Xue, M., et al. (2022). Relational bullying among children and adolescents: Patterns and impacts. Child and Adolescent Mental Health, 27(2), 120–128.
6. Wang, J., et al. (2019). Cyberbullying among adolescents: Prevalence and consequences. Journal of Adolescent Health, 65(2), 141–149.
7. Thornberg, R., et al. (2020). Cyberbullying: Mechanisms, anonymity, and power dynamics. Journal of School Violence, 19(3), 345–358.
8. Arnarsson, A. M., et al. (2020). Traditional bullying in school settings: Victims and perpetrators. Scandinavian Journal of Psychology, 61(5), 561–571.
9. Olweus, D. (2012). Cyberbullying: An overview of research and implications for prevention. Scandinavian Journal of Psychology, 53(5), 285–293.
10. UNICEF (2021). Children in a digital world: Risks and protections. UNICEF Global Reports.
11. Selkie, E. M., et al. (2015). Cyberbullying prevalence among US adolescents: A systematic review. Journal of Adolescent Health, 57(1), 72–81.
12. Thomas, H., et al. (2017). School-based interventions to prevent bullying: A systematic review. Child and Adolescent Psychiatry, 56(6), 600–614.
13. Gonçalves, C., et al. (2023). Aggression and Peer Violence Manifestation in Youth Sport: A Case Study. Research in Sports and Physical Activity, 12(1), 45–59. ResearchGate
14. Gomes, A., & Santos, L. (2022). Violence and Aggression Among Young Athletes: Patterns and Prevention. Journal of Youth Sports Studies, 9(3), 101–115.
15. Petrović, M., et al. (2022). Perceptions of Violence and Aggression Among Young Serbian Athletes. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(3), 1479. MDPI
16. García, F., et al. (2021). Peer Aggression and Group Dynamics in Team Sports. Journal of Sport Psychology, 38(2), 130–145.