Adolescenti Istaknuto

OKP i anoreksija

Još od 1939. istraživači su spekulisali o paralelama između OKP (opsesivno kompulzivni poremećaj, više o njemu pročitajte OVDE) i poremećaja ishrane. Brojne studije su sada pokazale da oni sa poremećajima ishrane imaju statistički veće stope OKP (11% – 69%) i obrnuto (10% – 17%). 2004. godine, Kaye i saradnici izvestili su da 64% osoba sa poremećajima u ishrani takođe poseduje najmanje jedan anksiozni poremećaj, a 41% ovih osoba posebno ima OKP. 1983. Yaryura-Tobias i Neziroglu predložili su da se poremećaji u ishrani mogu smatrati delom OKP spektra, ali od tada granice između anoreksije, nervoze, bulimije i OKP ostaju nejasne. Stoga, izazov za kliničare postaje prepoznavanje da li je stanje određeni oblik OKP-a ili zapravo potpuno odvojen, ali povezan poremećaj sa simptomima koji za njih imaju samo opsesivno-kompulzivan kvalitet. Preciznije, osobe koje pate od anoreksije obično se previše hrane i prekomerno vežbaju; oni sa bulimijom obično razviju začarani krug prejedanja i pročišćavanja. U oba slučaja, ekstremno i često životno opasno ponašanje koje se sastoji od konzumiranja premalo ili previše hrane obično potiče od nametljivih opsesivnih misli. Anoreksičari, naročito, pokazuju pogrešnu percepciju telesne slike, iracionalan strah od debljanja i druge opsesije povezane sa hranom, što dovodi do kategoričnog odbijanja da se jede. Što se tiče bulimije, njihov poremećaj karakteriše konzumacija abnormalno velikih količina hrane, praćena izraženim osećajem krivice i srama. Drugim rečima, osećaj bespomoćnosti ili nedostatka kontrole koji doživljavaju tokom perioda prejedanja na kraju ustupa mesto opsesijama zbog telesne bolesti i odvratnosti prema sebi. U slučajevima anoreksije i bulimije, opsesije dovode do nivoa anksioznosti koje na kraju postaju prisile.

Kompulzivno ponašanje anoreksičara često se može videti u pažljivim postupcima odabira hrane, kupovine, pripreme, kuvanja, ukrašavanja i na kraju konzumiranja hrane. Baš kao i kod OKP-a, prisile su često pojačane mnogim drugim osobinama ličnosti, poput neizvesnosti, pedantnosti, ukočenosti i perfekcionizma (Yaryura-Tobias i dr. 2001). Anoreksičari takođe često pokazuju precenjene ideje, kognitivne distorzije, kao što je razmišljanje „sve ili niko“ i pokušaji da steknu kontrolu nad svojim okruženjem.

Kada neko ima anoreksiju njega očigledno zaokupljaju neprestane misli koje se vrte oko slike tela, debljanja i unosa hrane, što dovodi do ritualnih metoda ishrane i vežbanja. Zajednička nit koja povezuje anoreksiju (a slobono možemo reći i bulumiju) sa OKP-om je ogromno prisustvo opsesija i prinuda koje na kraju utiču na svakodnevno funkcionisanje pojedinca, čak i do stepena onesposobljenosti. Kao što se oboleli od OKP oseća kao da vrata nisu zaključana, uprkos dokazima o suprotnom, a zatim je prisiljen stotine puta proveriti te brave kako bi otklonio ovu sumnju, tako se i osoba sa anoreksijom oseća debelom uprkos realnost koju ogledalo prikazuje, i ona tako non-stop proverava stomak kako bi se uverila da se nije ugojila, ali nikada nije zadovoljna i stoga je primorana da smrša na bilo koji neophodan način.

Međutim, postoji mnogo slučajeva u kojima osobe pokazuju ponašanje koje na prvi pogled izgleda kao pokazatelj poremećaja u ishrani, ali se zapravo ispostavilo kao rezultat OKP. Kao ilustraciju, razmotrimo osobu sa OKP-om koja može prekomerno smršati i izgleda anoreksično, ali to radi samo kao rezultat zabrinutosti zbog kontaminacije ili dugotrajnih rituala koji je sprečavaju da redovno jede. Suprotno tome, razmotrite anoreksičnu osobu koji izgleda kao da se bavi opsesivno-kompulzivnim ritualima sečenja ili vaganja hrane, ali to čini samo u nadi da će u tom procesu ograničiti unos hrane i izgubiti težinu. Potencijal da se jedan poremećaj pojavi kao drugi je gotovo beskrajan; ima mnogo sličnih ponašanja kod osoba sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem u odnosu na one sa poremećajima u ishrani

Kada govorimo o mladima i anoreksiji, mi, zapravo, ne znamo zašto jedna osoba razvija određenu opsesiju naspram druge, ali jedan od faktora rizika za anoreksiju može biti to što dete možda već ima OKP ili osetljivost za razvoj OKP, tako što se to prvo manifestuje kao briga o ishrani i težini koja postepeno preraste u nametljivu, prodornu opsesiju. Te opsesije možemo nazvati i prvim simptomom poremećja ishrane a koje mogu zvučati kao: “ne mogu da verujem da si to pojela”, “to će te udebljati”, “stomak ti se trese koliko si debela”, “prava si svinja” i sl. Kako se opsesije povećavaju, povećava se i anksioznost pa se  razvije ponašanje za smanjenje te anksioznosti koje na kraju postane prisilno ponašanje. Prisilno ponašanje može izgledati ovako: „Moram istrčati 3 km ako danas doručkujem. Ako jedem ručak, ne mogu da večeram.“ Druga kompulzivna ponašanja koja se mogu razviti u suprotnosti sa opsesijama povezanim sa hranom, telom i težinom uključuju brojanje kalorija, rituale u ishrani, često vaganje, gomilanje hrane, čestu proveru tela, merenje hrane i još mnogo toga. Takođe, deca mogu i da razviju kompulzivno ponašanje u obliku izbegavanja. Šta to znači? Kao što neko sa strahom od zaraze, klica izbegava situacije i predmete gde bi mogao da ih pokupi, tako i ova deca mogu da izbegavaju hranu koja ima previše kalorija, masti itd. U mnogim aspektima njihov OKP može da se transformiše ili preraste u poremećaj u ishrani.

Preporučeni psihološki tretman OKP i poremećaja ishrane obično uključuje  kombinaciju kognitivno-bihevioralne terapije, medikamenata i porodičnog savetovanja.

Recenzija:

Kaye WH, Bulik CM, Thornton L, Barbarich N, Masters K, “Comorbidity of anxiety disorders with anorexia and bulimia nervosa.” Am J Psychiatry, 2004; 161 2215-2221. 2. Yaryura-Tobias JA, & Neziroglu F (1983). “Obsessive Compulsive Disorders Pathogenesis Diagnosis and Treatment.” New York Marcel Dekker

Yaryura-Tobias JA, Pinto A Neziroglu F. ‘The integration of primary anorexia nervosa and obsessive-compulsive disorder.” Eating Weight Disorder Journal, 2001; 6 174-180. 4. Murphy R, Nutzinger DO, Paul T, Leplow B. “Conditional-Associative Learning in Eating Disorders: A Comparison With OCD.” J Clinical and Experimental Neuropsychology, 2004; 26(2) 190-199.

Mount R, Neziroglu F, Taylor CJ. “An obsessive-compulsive view of obesity and its treatment.” J Clinical Psychology, Jan. 1990; 46 (1) 68-78.

Eating disoredr HOPE

Tekst priredila : Mirjana Markovic, psiholog

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva.

 

Slični postovi