Browsing Tag

pravilan razvoj govora kod dece

Da li je bilingvizam prednost ili teškoća?

Posted on April 20, 2019

Postoji više stanovišta za definisanje bilingvizma. Za neke bilingvizam predstavlja sposobnost pojedinca da komunicira podjednako dobro na dva jezika, dok za druge znači sposobnost pojedinca da komunicira na dva jezika, ali sa izraženijim veštinama komuniciranja samo u jednom od ta dva jezika. Definicija koja je opšte prihvaćena je da se bilingvizam definiše kao sposobnost pojedinca, grupe ili naroda da se služi sa dva jezika bez vidljive veće sklonosti za jedan od njih. U odnosu na period kada se usvajaju jezici…

Roditelji

Uloga roditelja u tretmanu dece sa razvojno-govornim jezičkim poremećajima

Posted on April 12, 2019

Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…

Deca

Šta je eholalija?

Posted on October 20, 2018

Eholalija je neželjeno ponavljanje istih reči i fraza koje je neko drugi rekao. Deo je normalnog razvoja jezika, ima svoj početak i kraj, kao i sve faze u razvoju dece. Tokom razvoja deca je koriste jer još uvek nisu razvila sve aspekte jezika, baza maternjeg jezika im se nije učvrstila, te nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Npr. ako pitate dete „ Da li želiš čokoladu?“ može da ponovi „ adu…

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Posted on May 26, 2018

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“ kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Deca

Šta je dislalija?

Posted on May 4, 2018

Dislalije se definišu kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Posted on April 12, 2018

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

Posted on April 3, 2018

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Deca

Razvojna disfazija

Posted on March 26, 2018

Disfazija je specifični jezički poremećaj ( u daljem tekstu SJP) koji se ispoljava u vidu nemogućnosti razvoja govora i jezika gde: dete ne govori ili su u govoru prisutne izrazite nepravilnosti (ekspresivni tip) i nemogućnosti razumevanja jezika gde: dete ne razume govor i nije u mogućnosti da ga produkuje (receptivni tip) . Disfazično dete zaostaje samo u razvoju govora i jezika u odnosu na decu tipičnih sposobnosti. Preduslovi za dijagnozu SJP su: odsustvo neurološkog oštećenja, očuvan sluh , normalne intelektulane sposobnosti (neverbalni količnik…

Deca Roditelji

Kako da na jednostavan način u kućnim uslovima stimulišete razvoj Vašeg deteta

Posted on February 3, 2018

Podsticanje ranog razvoja u slučajevima kada razvoj odstupa od normalnog ali i u slučajevima urednog razvoja značajno je za sveukupni psihosocijalni razvoj deteta. Stimulacija treba da otpočne za vreme tzv. senzitivnog perioda, pre treće godine, jer se posle isteka ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje. Program stimulacije sprovodi se kroz ciljane aktivnosti, na jednostavan način i kroz igru. Utiče na usvajanje novih funkcionalnih znanja i veština. Roditelji treba da aktivno i zainteresovano podstiču verbalnu i neverbalnu…

Deca

Norme urednog razvoja govora u šestoj godini

Posted on December 6, 2017

Evo šta je potrebno da dete u predškolskom uzrastu ima da bi ispunilo normu urednog razvoja: U rečniku ima preko 2000 reči Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika Prepoznaje rimovanje reči (npr: “Vidi malu Rosu, sama pere kosu”, “Kćeri moja Nato, ti si moje zlato”) Vrši analizu i sintezu glasova u reči( Na koje slovo počinje reč SAT? ; Kada kažem M-I-Š šta sam rekla? Koje je poslednje slovo u reči OKO; Od kojih se slova sastoji reč ČAŠA?…)…

Older Posts