Zašto je veza između majke i deteta (još od najranijih dana) tako jedinstvena i od formativnog značaja za dalji razvoj svake jedinke? Kako se formira ta specifična veze i koja je njena uloga u daljem razvoju svih nas? Šta znači biti brižna i responzivna majka? Na ova i slična pitanja probali su da odgovore najznačajniji psiholozi 20. veka, ali i naši savremenici. Temeljan i dugotrajan pristup istraživanju veze između majke i deteta svedoči o važnosti ove veze. Naučno je dokazano…
Šta je to što karakteriše suicidnost i autodestruktivno ponašanje kod mladih? Lakoća sa kojom se adolescenti odlučuju na autodestruktivni akt; Raznolikost sredstava koje se koriste u autodestruktivne svrhe ( fizička, hemijska, psihološka, ponašajna i sl.); Aspekti ličnosti koji su, svesno ili nesvesno, objekt autodestkruktivnog akta ( telo, socijalne relacije, moralni sistem, psihički aparat i sl.); Impulsivnost i repetativnost. Autodestruktivnost i suicid nisu karakteristični samo za adolescente koji imaju mentalne poremećaje (šizofrenija, depresija, bipolarni poremećaj, poremećaji u ishrani, zloupotreba psihoaktivnih supstanci…
Perinatalna depresija je vrsta depresije koja se može javiti ili tokom ili nakon trudnoće (obuhvata prenatalnu i postpartalnu depresiju). Simptomi mogu varirati od blagih do ozbiljnijih a mogu uključivati razne poremećaje raspoloženja. Prenatalna depresija je vrsta depresije koja počinje i traje tokom trudnoće a depresija koja počinje nakon rođenja deteta i traje do godinu dana se naziva postpartalna (postporođajna) depresija. Majke koje su pogođene ovom depresijom mogu iskusiti osećanja ekstremne tuge, anksioznosti i umora, koje im u značajnoj meri otežavaju…
Postoje tri faze adolescencije: rana adolescencija (12 do15 godina); srednja adolescencija (15 do 18 godina); kasna adolescencija (18 do 26 godine). Promene u ranoj adolescenciji. Dešavaju se brze telesne promene. Vrlo ćudljivi. Pitaju se da li će biti normalni. Veoma su osetljivi na telesne promene i često porede svoj fizički izgled sa idealizovanom slikom, a to se naročito odnosi na devojčice koje su manje zadovoljno svojim telom i žele da smršaju. S obzirom da su promene brze, samim tim i…
Još od 1939. istraživači su spekulisali o paralelama između OKP (opsesivno kompulzivni poremećaj, više o njemu pročitajte OVDE) i poremećaja ishrane. Brojne studije su sada pokazale da oni sa poremećajima ishrane imaju statistički veće stope OKP (11% – 69%) i obrnuto (10% – 17%). 2004. godine, Kaye i saradnici izvestili su da 64% osoba sa poremećajima u ishrani takođe poseduje najmanje jedan anksiozni poremećaj, a 41% ovih osoba posebno ima OKP. 1983. Yaryura-Tobias i Neziroglu predložili su da se poremećaji…
Razgovor o razvodu sa decom Kada jednom odlučite razvesti se ili razdvojiti, dobro bi bilo objasniti situaciju vašoj deci. Iako nije uvek moguće, obično je najbolje da kao roditelji svojoj deci odluku o razvodu ili rastajanju ispričate zajedno i odjednom. Ako porodica ima više dece, savet je da sva deca budu prisutna zbog osećaja da mogu pružiti podršku jedni drugima. Najbitnija stvar je da svoju decu uverite da ih i dalje volite i da razvod nije njihova krivica. Savete prilagodite…
Radi lakšeg praćenja detetovog razvoja, slede tipične razvojne karakteristike na uzrastima koje svaki roditelj može da prepozna kod svog deteta i isprati ih. Da bi znali da li je potrebno dovesti dete psihologu, pročitajte ovaj tekst ovde. Rano detinjstvo (4-5 god): poteškoće u razlikovanju fantazije od realnosti, egocentrizam, nemogućnost da posmatraju jednu situaciju iz više uglova, pogrešno interpretiranje ponašanja drugih i neadekvatno reagovanje, nesposobnost da reše problem na logičan način, visoko samopoštovanje. Tipični problemi: iracionalni strahovi (usisivač, avion), poteškoće učestvovanja…
Deca sa razvojnom disfazijom obično imaju: Normalane socijalne interakcije. Razumeju namere i emocije drugih osoba. To se ogleda u zadovoljstvu prilikom stvaranja novih društvenih kontakata kako sa odraslima tako i sa decom. Zagrljaji i poljupci im stvaraju pozitivne emocije. Normalno reaguju na osmehe. Pokazuju zadovoljstvo kada dobiju novu igračku. Imaju kontakt očima. Mogu da se ne odazivaju na dozivanje po imenu. Učestvuju u “kaobajagi” igri. Igra im je funkcionalna I kreativna. Vole da se igraju raznim igračkama I sa…
Anoreksija nervoza – koja se često naziva i samo anoreksija (opisali smo i ranije ovde) – je poremećaj ishrane koji se karakteriše nenormalno niskom telesnom težinom, intenzivnim strahom od debljanja i izobličenom percepcijom težine. Osobe koji pate od anoreksije pridaju veliku značaj kontrolisanju težine i oblika tela, koristeći ekstremne napore koji imaju tendenciju da značajno ometaju njihov život. Anoreksija se najčešće javlja sa pojavom puberteta ili kod mlađih adolescentkinja, međutim nekada je možemo videti i na mlađem uzrastu, 8 –…
Imati tinejdžere zatvorene kod kuće tokom virusne krize možda nije toliko naporno kao što je biti zatvoren sa malom decom, ali definitivno ima svojih izazova. Dok će mlađa deca biti oduševljena time što će imati roditeljsku pažnju 24/7, adolescenti će se verovatno osećati drugačije. Evo nekoliko saveta za roditelje tinejdžera (i mladih koji se odjednom vraćaju sa fakulteta) za to vreme: Naglasiti im da je socijalno distanciranje u fizičkom smislu obavezno Prvi izazov kod tinejdžera i mladih može biti njihovo…