Trend razvoda u Srbiji povećava se iz godine u godinu, o čemu svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku: u 2019. godini zabeleženo je 1518 razvoda više nego 2015. godine. Kako navode, prosečan brak u Srbiji traje oko 13 godina, a uglavnom je to brak sa jedinim detetom. Kao takav, razvod ima kumulativni efekat na celu porodicu jer sa sobom nosi visoko stresne i bolne promene na svim nivoima. Zbog svega navedenog, važno je da se osvrnemo na dečije viđenje…
Možete pročitati prethondi tekst koji više govori o tome kako komuniciraju ljudi sa poremećajem iz spektra autizma na ovom linku Strategije Postoji mnogo alata koji mogu pomoći autističnim osobama da razviju svoje jezičke i komunikacione veštine. Logopedi i patolozi su vodeći stručnjaci u proceni individualnog razumevanja i upotrebe jezika i mogu pružiti informacije o nivou razvoja jezičkih veština. Oni takođe pružaju podršku u planiranju intervencije i savetovanu po pitanju upotrebe strategija koje se najbolje mogu koristiti za podršku razvoju komunikacionih…
Način na koji autistične osobe komuniciraju je neobičan, baš kao i iskustvo autizma samo po sebi. Komunikacija je razmena informacija koja podrazumeva iskazivanje misli, potreba, želja i osećaja. Komunikacija se takođe može ostvariti u pisanom obliku i uključuje čitanje i pisanje. Jedna od glavnih karakteristika autizma jesu trajne poteškoće sa društvenom komunikacijom i društvenom interakcijom. Kod mnoge deca iz autističnog spektra postoje razlike u razvoju govora i jezika u odnosu na decu koja ne pripadaju ovoj grupi. Kod nekih, govor…
Šta je to što karakteriše suicidnost i autodestruktivno ponašanje kod mladih? Lakoća sa kojom se adolescenti odlučuju na autodestruktivni akt; Raznolikost sredstava koje se koriste u autodestruktivne svrhe ( fizička, hemijska, psihološka, ponašajna i sl.); Aspekti ličnosti koji su, svesno ili nesvesno, objekt autodestkruktivnog akta ( telo, socijalne relacije, moralni sistem, psihički aparat i sl.); Impulsivnost i repetativnost. Autodestruktivnost i suicid nisu karakteristični samo za adolescente koji imaju mentalne poremećaje (šizofrenija, depresija, bipolarni poremećaj, poremećaji u ishrani, zloupotreba psihoaktivnih supstanci…
Postoje tri faze adolescencije: rana adolescencija (12 do15 godina); srednja adolescencija (15 do 18 godina); kasna adolescencija (18 do 26 godine). Promene u ranoj adolescenciji. Dešavaju se brze telesne promene. Vrlo ćudljivi. Pitaju se da li će biti normalni. Veoma su osetljivi na telesne promene i često porede svoj fizički izgled sa idealizovanom slikom, a to se naročito odnosi na devojčice koje su manje zadovoljno svojim telom i žele da smršaju. S obzirom da su promene brze, samim tim i…
Postojanje problema kod deteta ne znači nužno i uključivanje u tretman. Važno je utvrditi izvor problema, ko može da se menja i kakva vrsta promene je potrebna. Uključivanje u terapiju nekada predstavlja stigmu za dete, ima negativan uticaj na samopoštovanje deteta (doživljaj stida, sramote, neuspeh (ovo važi i za odrasle) i može da provocira strah kod deteta. Ako je dobit slaba, a stopa spontanog oporavka za problem visoka, bolje je reći detetu i roditeljima da problem nije za tretman, da…
Deca sa razvojnom disfazijom obično imaju: Normalane socijalne interakcije. Razumeju namere i emocije drugih osoba. To se ogleda u zadovoljstvu prilikom stvaranja novih društvenih kontakata kako sa odraslima tako i sa decom. Zagrljaji i poljupci im stvaraju pozitivne emocije. Normalno reaguju na osmehe. Pokazuju zadovoljstvo kada dobiju novu igračku. Imaju kontakt očima. Mogu da se ne odazivaju na dozivanje po imenu. Učestvuju u “kaobajagi” igri. Igra im je funkcionalna I kreativna. Vole da se igraju raznim igračkama I sa…
Strahove treba odvojiti od anksioznosti i fobija. Strahovi predstavljaju nešto što se objektivno može posmatrati kao opasno, kao što su nasilni roditelji ili strujno kolo, pa izbegavanje takvih stvari se čini razumnim a reakcija može da bude obojena sa strahom. Sa druge strane ako neki objekat ili situacija nisu objektivno opasni onda se reakcija čini kao neadekvatna i može se nazvati kao anksioznost ili fobija. Deca nekada teško razlikuju stvarno od zamišljenog jer imaju limitirane kognitivne sposobnosti i reaguju anksioznošću…
Anoreksija nervoza – koja se često naziva i samo anoreksija (opisali smo i ranije ovde) – je poremećaj ishrane koji se karakteriše nenormalno niskom telesnom težinom, intenzivnim strahom od debljanja i izobličenom percepcijom težine. Osobe koji pate od anoreksije pridaju veliku značaj kontrolisanju težine i oblika tela, koristeći ekstremne napore koji imaju tendenciju da značajno ometaju njihov život. Anoreksija se najčešće javlja sa pojavom puberteta ili kod mlađih adolescentkinja, međutim nekada je možemo videti i na mlađem uzrastu, 8 –…
Imati tinejdžere zatvorene kod kuće tokom virusne krize možda nije toliko naporno kao što je biti zatvoren sa malom decom, ali definitivno ima svojih izazova. Dok će mlađa deca biti oduševljena time što će imati roditeljsku pažnju 24/7, adolescenti će se verovatno osećati drugačije. Evo nekoliko saveta za roditelje tinejdžera (i mladih koji se odjednom vraćaju sa fakulteta) za to vreme: Naglasiti im da je socijalno distanciranje u fizičkom smislu obavezno Prvi izazov kod tinejdžera i mladih može biti njihovo…